Ako se neko od ucesnika prepoznao na fotografiji, neka se slobodno javi… poslacu mu original i obradu, po izboru.

Da se neće pojaviti očekivani PowerShot G13, bilo je jasno već u poznu jesen kada su probijeni svi standardni rokovi za predstavljanje tog modela. Na iznenađenje mnogih, predstavljen je aparat koji vizuelno jeste punokrvni pripadnik G serije, ali koji već svojim imenom sugeriše da je ipak malo poseban. Da se na unapređenjima ostalo kod objektiva, senzora, procesora, rasporeda tastera i ostalim standardnim detaljima koji čine razliku imeđu modela u seriji kojoj pripadaju, onda se i donekle mogao posmatrati kao samo jedan u nizu. Međutim, Canon se odlučio za jedan potpuno novi (možda čak i iznuđen) koncept stavivši novi 1.5″ (18.7 x 14 mm) CMOS senzor, koji je više od 6 puta veći od senzora koji ima G12 i značajno ga približio dimenzijama APS-C senzora unutar dSLR aparata. Veći senzor je doneo veće i masivnije telo, metalne konstrukcije. Objektiv je takođe morao biti prilagođen novim standardima, počev od dimenzija pa do raspona, što sveukupno navodi na činjenicu da je ovo ipak nešto sasvim drugačije od onoga što smo dobijali iz Canon kuhinje, otvarajući vrata za ulazak na neke nove terene, na kojima Canon do sada nije bio zastupljen. Definitivno i bez ikakve sumnje ispred nas je najbolji Canon kompakt aparat, sa više prednosti nego mana.

Ostatak teksta → Canon PowerShot G1 X

Četiri godine kasnije, sa potpuno drugačijim vizuelnim identitetom, na tržištu se pojavljuje aparat koji od prethodnika zadržava skromne dimenzije, ali koji u sebi nosi snagu G serije. Canon PowerShot S90 postaje aparat o kojem se priča, i želja svih onih koji vape za kompaktnim telom, manuelnim kontrolama, raw formatom i odličnim izlaznim rezultatom. Shvativši da su na pravom putu, Canon godinu dana kasnije lansira naslednika, i još jednom predstavlja S90, ali pod novim imenom … PowerShot S95. Razlike su više nego simbolične, što nikako nije slučaj kada je u pitanju model o kome ćemo tek pričati.

Septembra 2011. godine, na iznenađenje mnogih, novi Digic 5 procesor, predstavljen je upravo u novom modelu PowerShot S100. To je bio prvi znak da će ovaj model ipak imati osetnije izmene i unapređenja, u odnosu na svoje prethodnike. Lista noviteta je počela da liči na listu ispunjenih želja, pa je tako izbačen CCD senzor, i konačno zamenjen sa novim CMOS senzorom.

Ostatak teksta – Canon PowerShot S100 – Na prvi pogled

Naslednik modela SX30 IS jeste bio očekivan potez tačno koliko i konačni prelazak ove serije na CMOS senzor, ali je malo ko očekivao da će novi Digic 5 procesor ugledati svetlost dana upravo preko ovog modela, oznake PowerShot SX40 HS.

Ovaj put je izgleda za ljubitelje ultrazum aparata pronađena prava mera, pa je ovaj model značajno iskoračio napred u odnosu na stariju braću, od kojih je ipak imao na šta i da se ugleda. Od SX30 IS je zadržao dugački raspon, a ono što je zanimljivo, ali ne i iznenađujuće, jeste povratak efektivne rezolucije na 12,1 mp koju je imao SX20 IS. Ovakvo smanjivanje rezolucije smo imali prilike da vidimo i u G seriji kada se sa celih 14.7mp (G10) sišlo na 10mp (G11). Ovo vraćanje je očigledno bilo delotvorno, jer je i G12 ostao na toj rezoluciji. …>>

Kompletan tekst PowerShot SX40 HS
Diskusija na forumu Na prvi pogled – Canon PowerShot SX40 HS
Prodaja aparata Canon SX40 HS

Ovaj događaj na površinu izbacuje još nešto, a to je sistem funkcionisanja velikih korporacija u Japanu. Problem zapravo leži u direktorima, upravnim odborima, njihovom izboru i nezavisnosti, pa i transparentnosti kada je u pitanju rukovanje finansijama, dostavljanje izveštaja i kontrola. Zapravo, akcionar nema pojma šta se u kompaniji konkretno dešava, što je mnogima očigledno prihvatljivo sve dok im kaplje poneki dolar. Da bude malo jasnije, u SAD 92% velikih kompanija ima nezavisne odbore, a u Japanu samo 3%, što je očigledno uobičajeno jer Canon, Toyota, Nintendo i Suzuki imaju iste probleme u sistemu kontrole upravljanja, i nijedan direktor nije nezavisan. Zanimljivo, Sony ima 15 nezavisnih direktora, lepo uredjene upravne odbore … i samo 2 direktora koji su nalik ovima iz Olija i navedenih kompanija.
A konkretno, u Olimpusu su samo tri direktora nezavisna od njih 14, i nijedan nije iz branše sa iskustvom kada su u pitanju kamere ili elektronika. (a jedan je čak doktor … hirurg, ortoped … šta li)
Ni jedan čak nije upućen u tajne menadžmenta. Poznato? Da, kod nas … ali u Japanu … da ne veruješ.
Generalno, kompanije (nezavisno od veličine) mogu da rade šta im je volja, sve dok ih neko ozbiljno ne pogleda iz ovog ili onog razloga. Ovaj put je uzrok otpušteni CEO Michael Woodford, koji je celu priču pustio u javnost, posle čega su usledili naslovi po novinama, pa i FBI istraga. Koliko je vlada Japana spremna da iz korena menja Zakon i ovakav način poslovanja, tj upravljanja … nisam siguran, barem ne po jačini reakcije koju imam prilike da pročitam.

Trenutni rezultat cele priče jeste veliki pad vrednosti akcija na berzi, i to celih 56% … što uopšte nije naivna stvar.