Tih f/2,4 svakako da nije što i pomenutih f/1,8 koje gaji konkurencija, ali je svakako za pohvalu da neko misli i na one koji bi da imaju sasvim solidan normalac.
A Canon?

Na prvom spratu je predviđena i
Besplatna kratka radionica upotrebe bliceva sa dodacima za snimanje svadbi i svečanosti.

Radionicu vodi prof. Saša Preradović,
Asistent: Aleksandar Carević

Cena $59

SpyderLensCal focus calibrator

RS – re-styled. Otprilike do 1990 godine Minolta je proizvela najveci deo svoje game, dok je posle toga pribegla restilizaciji tih objektiva koji su ovakvom nomenklaturom, sada postali öriginali”. RS oznaka predstavlja restilizovanu verziju nekog vec ranije dizajniranog i proizvodjenog objektiva. Kod drugih proizvodjaca ekvivalent ovom nacinu sirenja proizvodnog asortimana uglavnom pojednostavljeno se markira sa rimskim oznakama (II, III, a mozda vec neko ima i IV, nisam siguran). Razlikuju se medjusobno po nacinu oznacavanja i uglavnom po zastitnoj gumi na fokusnom prstenu koja je sa nesto sirim risevima kod RS verzija. Bitna oznaka, dosta bitna.

G – oznaka nastala od reci Gold. Najbolje sto Minolta a da nas i Sony, mogu. Izuzetno skupi objektivi, bez izuzetka su za FF tela. Oznaka sublimira u sebi sve one tehnologije izrade stakala koje ostali proizvodjaci deklarisu zasebno, a to su internal focus, ASP, AD, FH (focus hold) itd. Jednom recju, bukvalno najbolje sto su umeli, sve u jednom. Izuzetno vazna oznaka, samo je bitno imate li novaca za nju. Iako rizikujem da nisam objektivan, verujem da je primetno vise truda ulozeno u G oznaku nego u L oznaku kod Canona.
Iako Minolta nije gravirala zlatno G na objektive, Sony je to poceo da radi.

D – oznaka na objektivima koja nam govori da je takav objektiv opremljen mogucnoscu saradnje u ocenjivanju udaljenosti prilikom merenja svetla, odnosno da dosta tesno saradjuje u tom procesu. Koristeci se tehnologijom ADI (Advanced Distance Integration) daje bolje rezultate prilikom merenja distance od objektiva bez ove oznake. Lako se prepoznaje prema broju kontakata na zadnjem panelu. Ima ih 8 naspram standardnih 5. Ne pise uvek D na samom objektivu ali broj kontakata ce resiti misteriju. Vrlo vazan detalj koji nema nikakve veze sa Digital, sa cime ga netacno ali neretko povezuju.

DT – Digital Technology. Ukoliko nameravate da se uhvatite u kostac sa Alfom 900 ili 850, nemojte ni pomisljati na objektive koji imaju ovu oznaku. Namenjeni su iskljucivo krop telima. Mogu se montirati na FF tela ali dajju velika izoblicenja koje je, bar meni, nemoguce kompenzovati u postprodukciji, a pride ne pruzaju prave vrednosti dimenzija fotografije vec njegov krop ekvivalent. Nista nisu bolji od objektiva predvidjenih za FF tela, pogotovu ne od G klase. Imati u vidu ovu oznaku prilikom eventualnog odlucivanja za kupovinu FF tela sa Sony potpisom jer iako vecina Third party proizvodjaca nudi i za Sony skoro sve sto i za Nikon/Canon, i dalje ostaje problem dobavljivosti kod nas, ali i samog relativno uskog asortimana iz Sony game pa se moze desiti da je nabavka objektiva za FF telo koji pokriva odredjeni raspon ne samo skupa, vec i izuzetno teska, a oslonili smo se na postojanje DT objektiva koji pokriva taj raspon.

xi– relativno neuspesan eksperiment sa razdvojenim motorima za fokus i zum koje kontrolise samo telo. Pojedini objektivi su poznati i kao “zderaci baterija” iako ja licno nisam to primetio (imam dva objektiva sa ovom oznakom), ali ono sto sam ja primetio je da se malo teze snalazim sa principima upotrebljavanja zuma (pritisak na prsten za zum, pritisak i za zaustavljanje zuma). OZnaka je…hmm, uglavnom nije bas za izbegavanje ali nikako ne treba poverovati da je to oznaka za uspesnost. Pre bi bilo – naprotiv.

HS – Minolta Stands for “high speed”.

SSM – Stands for Supersonic-wave Motor. Jos jedan eksperiment sa ugradnjom brzog i tihog motora uglavnom u svoje top-modele objektiva, pogadjate, sa oznakom G.

Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu

ASL Aspherical Lens elements – vec vidjena primena asfericnog tipa sociva koji svojom izradom do odredjenog nivoa kompenzuje izoblicenja, i posebno hromatske aberacije, uglavnom sprecavanjem da rasipanje svetla po prakticno dvodimenzionalnoj povrsini rezultira mesanjem nijansi na prelazu boja.

Di Digitally integrated Tamron ovu oznaku definise kao brend kojim oznacava sposobnost svojih objektiva da i na DSLR-u pruzi sve sto je film pruzao. Moguce? Tesko. Mozda je pribliznije ali to je samo jedan vid kompenzacije za ono sto se posle prolaska svetla kroz socivo desava u daljem procesu, u sustini bas onome sto i razlikuje DSLR od filma. O tome vec moze dosta da se prica, ali za ovu oznaku ja nisam siguran da bih odvojio novac sto ne znaci da sam ja u pravu.

Di II Digitally integrated Objektivi sa ovom oznakom prakticno su u svojoj punoj snazi primenjivi samo na tzv.krop telima. Puna velicina senzora nece doneti nista drugaciju sliku sa ovim objektivima u smislu fizickih dimenzija same fotografije. Dakle, kupovina ovakvog objektiva za FF telo je bacanje para, oznaka i sluzi tome da se novci ne bace.

HID High Index Dispersion – jos jedan od nacina da Tamron smanji uticaj CA na svojim objektivima. Kao i ostale oznake sa ovim zadatkom, i ovu tehnologiju svakako valja imati implementiranu u svoj objektiv ako je moguce.

IF Internal Focus – vec kod drugih proizvodjaca objasnjeno lukavstvo da se pomeranjem internog fokusa zadnjim elementom u objektivu obezbedi fokusiranje bez menjanja fizickih dimenzija objektiva. Secate se vec onog sa izbijanjem oka u slikanju maskare

LD Low Dispersion – greske koje se javljaju na maksimalno sirokom kraju, posebno po ivicama gde se i standardno ocekuje pad performansi kod vecine stakala, kao i u zoni maksimalnog uvecanja, ova oznaka treba da kompenzuje jer predstavlja tehnologiju kojom se redukuje koliko god je to moguce rasipanje svetlosti i ona pada tacno tamo gde treba. Ostatak posla je na senzoru, ali mu je posao bitno olaksan ovom svojevrsnom “trijazom” jos na ulazu. Oznaka koja zasigurno valja na objektivu

SP Super Performance oznaka kojom skraceno momci iz Tamrona kazu – to je to, najbolje sto umemo. Ovim objektivima pokusavaju da stanu na crtu OEM proizvodjacima u sustini.

USD UltraSonic Silent DriveUltrasonic Tiho&brzo fokusiranje, zahvaljujuci implementiranom iz opusa ovo-je-nas-best-shut adut.

VC Vibration Compensation – kao i kod ostalih proizvodjaca, verovatno najkorisnija oznaka koju objektiv moze imati. Kompenzacija onih malih, neprimetnih vibracija, opticka stabilizacija. Oznaka nepotrebna samo kod Sony-ja i Minolte

XR eXtra RefractiveHi Refraction jos jedna od verzija redukcije aberacija samo pristupom koji pociva na refleksiji (odbijanju) kao polaznom karakteristikom rasporedjivanja boja tacno na senzor bez bitnijeg medjusobnog mesanja po prelazima izmedju njih. Svakako korisna oznaka u slicnoj meri kao i prethodne koje pokusavaju da koriguju CA do nivoa na kome ne smeta ta pojava.

ZL Zoom Lock sprecava one nespretnosti u zumiranju zbog kojih bismo sigurno uvek krivili tehniku umesto same sebe…jer je prosto neverovatno za sta smo sve sposobni kad imamo aparat u ruci – a niko nas ne vidi
Tesko da bih ista doplatio za ovu opciju ali nije da se ne secam momenata kada mozda i bih….ne bas kao sto bih danas za jednu automatsku libelu dao dosta novaca, ali opet…eto.

Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu

ASP : Oznaka za tip stakla koje solidno koriguje greske boja na prelazima (ivicama) a narocito kod sirokougaonog podrucja u kome zbog vece “scene” koju upamti senzor bude primetnija pojava hromatskih aberacija. U praksi ovo jeste dobitak, posebno za one koji ne koriste RAW format za naknadnu obradu fotografije. Naravno, kao i kod svakog unapred predefinisanog procesa, korisnost nikako ne moze biti 100%-tna ali je uglavnom dovoljna da se u opstem primeru moze i tako posmatrati. Dakle, pomaze.

CRC : Close Range Correction – nesto sto me uvek cudilo da ne spada u redovne poslove stakala…u sustini, kod fotografisanja sa malih distanci nudi dosta (navodno, ovo ja realno ne mogu da potvrdim naspram vlastitog iskustva) bolji kvalitet slike, kao i izvesno sirenje fokusa, odnosno fokusne ravni u kojoj je fotografija kasnije najostrija. Ja se nisam bas nesto preterano odusevio ovom tehnologijom na jednom matorom 28mm prajmu svojevremeno ali uglavnom zato sto sam naprosto mislio da tako i treba da radi taj objektiv. Tek kad se uporedi, onda se vidi da li je nesto napredak ili ne. Najprakticnije se pokazuje na sirokom planu i u makro-sferi fotografisanja gde ovoj oznaci i lezi najveca upotrebna vrednost.

D (AF-D): oznaka zbog koje je moguce kriviti ponovo tehnologiju sto je fotografija podeksponira i slicno. Elektronska sposobnost merenja udaljenosti slikanog u odnosu na aparat i odredjivanje parametara fotografisanja u predefinisanim modovima. Za modove slikanja u kojima sami odredjujemo parametre i dalje je upotrebljiva za one koji nisu bas dovoljno vicni pa kao ja, umesto da iscupaju sebi kosu kad treca fotka zaredom ne bude dobra, prebace na automatski rezim fotografisanja pa onda iscitaju parametre koje je sam aparat odredio i onda krenu od njih ne bi li dospeli sami do bolje fotke…eto, izleteh se malo i o vlastitim malim tajnama U svakom slucaju, sigurno korisna stvar ali joj je upitna cena posmatrajuci to kao jedinu razliku izmedju stakala.

DC : Defocus-image Control omogucava fotografu da napravi umetnicku fotografiju i bez pretvaranje fotke u crno-belu… Naime, ova opcija omogucuje na objektivu kontrolu stepena sfernog odstupanja sto pojedine planove, narocito siroke, moze uciniti mnogo interesantnijim za gledanje. Svakako korisna opcija samo ponovo upitna vrednost kad je na drugom tasu novac, odnosno razlika u ceni u odnosu na priblizni ekvivalent bez ove opcije.

DX : Digital eXpanded stakla za tzv. krop tela. Delimicno upotrebljiva i za FF format ali samo ako ih covek vec ima ili ih dobija po izuzetnoj ceni.

ED : Extra-low Dispersion oznaka kojom proizvodjac tvrdi da je smanjio izoblicenja boje (hromatske aberacije, CA) boljim fokusiranjem odbijenog svetla ka senzoru aparata, i to pre svega smanjenjem disperzije svetla prilikom odbijanja (disperzija – rasipanje, rastur). Cesta oznaka, dosta zbunjujuca dok se ovakva definicija ne spozna. Uglavnom dosta korisna stvar ali posmatrano kroz lupu one fotografije u kojoj najpre dolazi do ovih izoblicenja koje ED objektivi smajnuju – siroki i makro plan. Korisna oznaka na objektivima uvek, samo joj je nivo korisnosti za pojasnjavanje.

G : (AF-G) oznaka idealna za ignorisanje, Nikkor se hvali time da nije stavio prsten za blendu na ovakve objektive. Vala, kao zutu traku kad nakacis coveku oko ruke….invalidan objektiv je dobio i oznaku. Ako neko zna prednost ove amputacije, neka se dopise slobodno ovde. Srecom, ovi objektivi ne kostaju nista vise zbog svoje sakatosti

IF : Internal Focus Ovu opciju smo vec pominjali, kao i njenu upotrebljivost u praksi, interna fokusna grupa se pomera cime omogucuje fokusiranje bez menjanja fizickih dimenzija objektiva. Prakticno se ne izvlaci objektiv i nema sanse da slucajno izbijete oko modelu kome slikate maskaru

N : Nano coating oznaka za stakla koja su zahvaljujuci posebnom premazu smanjila svoju refleksiju unutar samog sociva, sto omogucuje da uz primetno manje rasipanja sva odbijena svetlost padne na senzor sto doprinosi ne samo ostrini vec mozda i kolicini korisnih detalja. Ovo zadnje je vise teoretska pretpostavka jer uz uslov da objektiv uspe da “vidi” detalje, odnosno nijanse, on to na dovoljno velik senzor moze da zabelezi ali jasnoca ovih detalja zavisi i od refleksije i disperzije prilikom odbijanja kroz socivo na sam senzor. E tu dolazi do izrazaja N tehnologija u sustini. Svakako korisno poboljsanje performansi stakla ali iz ugla nekog mog iskustva, tesko merljiva prakticna vrednost ove tehnologije. Zapravo, kad je Nikon u pitanju, nisam siguran da bi se bez najsnaznijih perjanica ovog proizvodjaca moglo znacajnije uociti razlika izmedju objektiva nosilaca N oznake i njihovih ekvivalenata. Pretpostavljam da sa D80 pa cak i D200 ovo ne moze da se primeti, cisto sumnjam, ali to ne mora biti tacno, da bi se na moglo lako uociti i na modelima 5000 a narocito 3000.

SWM : Silent Wave Motor – Tiho, tise, najtise….pozitiv, komparativ i superlativ primenjeni na motor odgovorne za mehanizam autofokusa. Ova oznaka vuce ka superlativu u sustini…nemam licnih iskustava sa ovom tehnologijom pa ne umem da ocenim sam ucinaka u praksi, ali koliki god da je, ja tesko da mogu da nadjem opravdanje za neku iole znacajniju razliku u ceni. Ako oznaka vec postoji, kolateralna je korist, osim za spijunske poslove i poneki reporterski, nema potrebe obazirati se na nju.

VR : Vibration Reduction – bez sumnje najbitnija oznaka na objektivima ovog proizvodjaca. Razlika u ceni zasigurno postoji ali ne onoliko koliko je to u prvi mah moguce pomisliti. U praksi su objektivi sa oznakom VR dobili i druga poboljsanja pa je tesko izdvojiti za koji deo cene su odgovorna ta poboljsanja a za koji sam VR. Najupotrebljiviji VR postaje u zoni tele snimka kao i u uslovima ogranicenog svetla. Nezamenjiv modni detalj na objektivima profesionalaca iz reporterske branse

Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu

EF-S : E sa ovom oznakom objektivi su uslovno upotrebljivi, odnosno predvidjeni su samo za tzv. krop tela, odnosno tela ciju osnovu predstavlja APS-C senzor. U praksi je to prakticno jedina razlika medju objektivima po pitanju ovih dvaju oznaka, ali kod Canona ne sme da se stavlja objektiv sa oznakom EF-S na tela sa FF senzorom jer dolazi do unutrasnje havarije prilikom okidanja. Negde se neko ipak presao u konstrukciji obzirom da kod drugih proizvodjaca krop objektiv stavljen na FF telo samo daje rezultat jednak na oba tela, i nista vise. Kod Canona daje rezultat ekstremno skupog neznanja ili nerazmisljanja – novo telo uglavnom.

TS-E : Tilt-shift staklo koje ima zadatak da kontrolise dubinu polja koliko sam ja uspeo da razlucim ovu oznaku do sada. U praksi jos nisam siguran da sam bas shvatio zasto bi trebalo dati pare za ovaj dodatak, ali sam potpuno siguran da ovde ima ljudi koji su to mnogo bolje razumeli od mene. Nisam imao do sada iskustva sa ovom oznakom.

MP-E : Macro Photo Electronic. Stakla bez autofokusa, elektronskom kontrolom postizu povecanje slikanog objekta za potrebe makro fotografije. U praksi ovo moze mnogo da znaci onima koji su se posvetili ovom vidu fotografije, ali ja licno nisam bas kompetentan da pojasnim upotrebnu vrednost ove oznake.

L Lenses : Kada ne znas sta bi, a imas para, uzmes L objektiv. U slucaju da nemas dovoljno para, najjeftinija varijanta da dodjes do dobrog stakla je da skupljas pare pa onda malo kasnije ipak kupis L objektiv. Skuplja varijanta je da potrosis ono sto imas na non-L objektiv, a zatim to prodajes ispod cene, pravis maleni gubitak, pa trazis sam za sebe opravdanje kad iskrsne povoljnije neki L objektiv. To su dva puta, ili podjes jeftinijim protiv koga zvone svi alarmi u glavi kontrolisani centrom za racionalno, ili podjes onim skupljim na koje si naveden svime sto je kontrolisano centrom za racionalno. Posle kupljenog prvog L objektiva, ostali nisu jeftiniji vec su najcesce skuplji ali se daleko lakse kupuju nego prvi….uostalom, posle prvog najcesce pregore lampice za racionalno pa sve nekako krene svojim tokom. Da li je L objektiv pitanje prestiza? Naravno, samo ne treba pasti u zamku pa ga kupiti pre nego sto se dosegne odredjen nivo strucnosti u fotografisanju jer blam lose uradjene fotografije L objektivom je nesto sto se tesko da opisati. Mahom rezultira izlaskom na foto-berzu kada se nicim izazvano pojavi set opreme koji sadrzi i objektiv u sebi, daleko ispod cene. Samo da ode sto pre, da sto pre zaboravim blam i fotografiju uopste. Oni uporni se vade na fals primerak i to prolazi…kod onih koji jos ne znaju sta znaci L oznaka

Hmm, ovo bese svojevrstan omaz i onim forumasima koji imaju i jastucnice sa crvenim prstenom jer je sa njima lakse zaspati, ostriji su im snovi a i na kola bi stavili to slovo – samo da to ne nosi jedno sasvim drugo znacenje Uostalom, prepoznace se, jelte

IS : Image Stabilisation, opticka stabilizacija, kontrola uz pomoc plivajuceg elementa koji kompenzuje promene u ziznoj daljini nastale pomeranjem fotografa ili objekta. Izuzetno korizna stavka na daljinama vecim od ekv. 70mm, ispod toga nisam bas siguran u znacajniju upotrebnu vrednost, sem eventualno u slabijim svetlosnim uslovima.

USM : EOS princip pojednostavljenja koriscena aparata nije usamljen i deo je jedne sire price u koji definitivno spada i USM sistem autofokusnog mehanizma i pokretanja. Naime, za postizanje autofokusne funkcije, odgovoran je Ultrasonic Motor (USM) koji na bazi pjezoelektricnog efekta vrlo brzo i tiho autofokusira. Primenjena su dva tipa, prvi jeftiniji, mikro USM koji zamenjuje elektromagnetski AFD motor nudeci pritom pogodnosti brzine i tihog rada, i Ring USM koji osim vece brzine rada nudi i celovremensko koriscenje manulelnog fokusa bez ostecenja fokusnog mehanizma. U principu, obe varijante izuzetno pogoduju komforu rada iako im je upotrebljivost siroko, ali ne i sasvim rasirena. Primera radi, u zoni makro fotografije kod nepomicnog objekta, studijske fotografije iz foto-boxa, zatim i portretske fotorafije, pa cak i lanscape-a, sam autofokusni mehanizam ne mora biti presudna stvar. Obzirom da je je vec upotrebna vrednost autofokusa pod blagim znakom pitanja, tek je njegova brzina na ivici upotrebne vrednosti i moze mirne duse da stane na crtu ceni. Srecom, cene su odavno toliko sisle u zonu prihvatljivog, da je USM oznaka zapravo standard koji cak i ako nije skroz upotrebljiv, zapravo nije placen malte-ne nista preko realne cene objektiva. Recimo da se danas moze doziveti kao – gratis. Stoga, kod eventualne kupovine objektiva o kome ne znate bas mnogo, nemojte preceniti tu oznaku, ona ipak spada u standarde proizvodnje poodavno.

AFD : Sve ono sto je USM prevazisao i upisao u svoj CV kao prednost, za AFD je mana, bez obzira sto rade isti posao. Starija verzija, sporija u bucnija. Ako ga ima na objektivu u vidu oznake, proceniti da li ostala svojstva objektiva mogu da kompenzuju ovaj, sada vec jasno – nedostatak. Posebno uzeti u obzir cenu samog objetiva posmatranu kroz prizmu sporog autofokusnog sistema, a odmah zatim i sagledati koju smomu namenu u kolekciji pripremili.

DO : Diffractive Optics. Stigosmo i do zelenih prstenova….cim su zeleni, a ne crveni, to sugerise da im treba jos malo nijanse da “pocrvene” ali ih to ne sprecava da nose sa sobom neke druge prednosti. Ima nekih ovde koji se odusevljavaju dzepnim dimenzijama koje ostvaruju iste pa cak i bolje performanse od svoje sabrace sa standardnom tezinom i dimenzijama. Neki to vole – malo. OK, to itekako ima svojih prednosti, nema se sta reci. Koliko tako nesto ima smisla na nekim manjim ziznim daljinama, nisam siguran, ali su najizrazitiji predstavnici ove “vrste” nasli sebe na ziznim daljinama od 135 do 300mm. U sustini se kod proizvodnje ovog tipa objektiva ide na dobijanje maksimalnih rezultata tako sto se za vecu propusnu moc svetla koristi i veca povrsina stakala, odnosno ukupno upotrebljeno staklo definise i dosta vecu cenu izrade objektiva. Sad, da li je to bas tacno, odnosno, da li su to bas ti odnosi, nesto i nisam siguran ali ko me pa pita…u svakom slucaju, ja nisam siguran kolika je realna upotrbljivost, posebno u odnosu na cenu, objektiva sa ovom oznakom. Mozda neko ovde zna pa nek’me dopuni sa svojim razmisljanjem.

Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu

APO – posebna stakla koja omogucuju kompenzaciju pojave hromatskih aberacija (problem boje na prelazima) koristenjem svojih svojstava niske disperzije svetla kroz sociva. Ovo bi narocito trebalo da ima realan odziv u praksi u smislu kvaliteta fotografije.

OS - ono sto Canon krsti kao IS, a Nikon kao VR, dok Sony zove osnovnom opremom Zelenko , Sigma naziva OS (opticka stabilizacija) kojom uspeva da plivajucim elementom kompenzuje sitne titraje ruke, daha i svega drugog sto utice u jako malom fizickom opsegu i posebno kratkom vremenskom intervalu na kvalitet slike, ali sa povecanjem udaljenosti objekta i smanjenjem svetla koje pada na njega, drasticno urusava sliku. Posebno na vecim daljinama (recimo preko 85mm ekv) izuzetno korisna stvar. Naravno, postoji i deo koji se odnosi na kontraefekat ukljucene stabilizacije ali to su specificnosti i anomalije a ne pravila.

HSM - Highspeedmotor omogucava brzo autofokusiranje. Za dobar deo potreba prosecnog fotografa, a narocito iz domena Life, sportske i slicnih fotografija, veliki pomak unapred svakako. Nisam siguran da bih za ovo doplacivao kod fotografisanja pejzaza, portreta, studijske fotografije svih profila i slicno ali ako ta razlika u ceni ne bi bila preterano uocljiva, verujem da bi ucinila objektiv upotrebljivijim. Cenim da je najveca upotrebna vrednost ovog elementa u podrucju 70 pa sve do krajnjih milimetraza, ali najpre u dijapazonu do 200-250mm u kome se najcesce slikaju elementi Life fotografije ili sportska desavanja.

RF - zadnji fokus, odnosno element za Highspeed kontrolu nalazi se u zadnjem delu sto smanjuje zvucni dozivljaj fokusiranja koji je ujedno jedan od zastitinih znakova Sigme. Dosta se umeju cuti, njima bas treba prigusivac. Ipak, koliko se razlikuju od primerka do primerka, kad pogodi covek ostar i potpuno ispravan primerak, uglavnom ne trazi ‘leba preko pogace vec otrpi tu buku.

IF - funkcionalnost objektiva, izmedju ostalog, uslovljena je i stvarima na koje uglavnom ne obracamo paznju robujuci stereotipu. Jedan od tih stereotipa na koji se navikavamo kao na normalnu stvar jeste izbacivanje dela objektiva sa socivom unapred, cime mu se menja fizicka duzina. Nedavno sam vec procitao to zapazanje i ovde na forumu, kako u makro podrucju to ume da bude problem, sto ce reci da ukoliko se unutrasnji element pomera i time koriguje ziznu daljinu, a da se pritom ne menja fizicka duzina objektiva, to moze itekako da predstavlja dobitak u realnom radu. IF oznacava upravo to (Inner focus). Naravno, za fotografisanje bilo cega sem makro fotografije, tesko da bismo nasli ekonomsko opravdanje za doplacivanje ove opcije. Ona se verovatno i ne doplacuje direktno vec se kroz razliku u ceni otprilike moze utvrditi koliko ova tehnologija kosta po primerku, i to za one modele koji imaju slicne karakteristike i uglavnom ih razlikuje postojanje IF funkcije na jednom od njih.

CONV (APO Teleconverter EX) – oznaka da se takvo socivo moze koristiti sa adekvatnim telekonveretrom navedenih oznaka. Funkcija telekonvertera jeste “produzavanje” dometa, i realno ima siroku primenu u fotografiji. Ipak, veoma je bitno da se naglasi da je upotreba i wide i tele konvertera uslovna, odnosno da moze izobliciti ili cak upropastiti fotografiju i zahteva odredjenu pripremu i upotrebu samo u odredhjenim uslovima. Naravno, kao i svuda i kod konvertera proizvodjac, odnosno hardver igraju veliku ulogu. Stoga ovde Sigma nudi potpunu saradnju ako sam dobro protumacio sa navedenim tipom konvertera. Vrlo korisno ukoliko je covek spreman na izdatak kupovine bas tog konvertera. Beske puca sa konverterom, mozda bi on mogao da ovo malo strucnije objasni i eventualno pokaze ako imadne vremena nekad

EX - e to je sad ona oznaka za najbolje&najlepse sto ume Sigma. Imam neke od ovih objektiva na raznim sistemima, ali nemam, a ne secam se ni da sam imao nekad, objektive ekvivalente, samo bez tih oznaka. Sa ovom oznakom su tu negde, junacki se drze sa OEM, bar koliko sam ja uspevao da procenim. Ima ovde i ljubitelja i pljuvatelja Sigme, a EX markirani objektivi verovatno jedini mogu da se upotrebe u komparacijama, bilo da se radi o hvaljenju, bilo o kudjenju.

DG – objektivi za Full-frame format tela. Jedini upotrebljivi za ovaj format, nema sumnje u njihovu sustinsku korisnost.

DC – objektivi za tzv. krop tela, najveca vrednost ove oznake je kod trazenja FF objektiva – pomazu u eliminaciji

Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu

Sat koji vidite se nalazi na stanici Podlugovi, i vozić kruži oko povećeg jezera u kome plutaju crni i beli labudovi, pa je čak u sidrena i Nojeva barka, ne tako malih dimenzija.
Opšti je utisak da ni jedan detalj nije prepušten slučaju, i da je sve planski na svome mestu, tačno prema nacrtu, …. svaka biljka raste tamo gde treba, svaka staza je čista, a korpe za smeće se ne primećuju, sve do onog momenta kada ti zatreba ….

Prikačene fotografije možete pogledati u crno beloj verziji, na PCFOTO.BIZ forumu u temi Stanišići u BW varijanti