Zoran Rodic

Tradicionalna Beogradska FOTO-BERZA – 4. mart 2012.

Tradicionalna Beogradska FOTO-BERZA održaće se
4. marta 2012. godine, na starom mestu u Staklencu na Trgu Republike,
Makedonska br. 5
u periodu od 10 – 16 časova

Olympus – početak kraja?

Priča počinje 2008. kada je Olympus za sumu 2 milijarde dolara pazario kompaniju u Velikoj Britaniji, što i nije toliko sporno, koliko činjenica da su za konsultantske usluge (New York-based AXES America LLC i Cayman Island-based AXAM Investment Ltd. ) isplatili vise od 1/3 vrednosti firme koju kupuju.
Da bude jasnije, vrednost takvih usluga obično ne prelazi 2-5% … ali je u ovom slucaju dostiglo fantasticnih 36%, tj. 687miliona dolara.
Da skandal bude veći, izašla je na videlo i kupovina jos tri kompanije u Japanu za sumu od 773 miliona dolara, kojima je neposredno posle kupovine pala vrednost za celih 76%, i koje čak nisu ni u približnoj sličnosti sa osnovnom delatnošću Olimpusa.
Jedna se bavi mikrotalasnim pecnicama, druga reciklazom medicinskog otpada a treca je kozmeticka kompanija, koje sve zajedno zaposljavaju 120 ljudi.
Dakle, očigledan primer ispumpavanja para iz kompanije koja se još nije oporavila ni od 1,5 milijardi dolara manjka u poslovanju iz 2009.

Ovaj događaj na površinu izbacuje još nešto, a to je sistem funkcionisanja velikih korporacija u Japanu. Problem zapravo leži u direktorima, upravnim odborima, njihovom izboru i nezavisnosti, pa i transparentnosti kada je u pitanju rukovanje finansijama, dostavljanje izveštaja i kontrola. Zapravo, akcionar nema pojma šta se u kompaniji konkretno dešava, što je mnogima očigledno prihvatljivo sve dok im kaplje poneki dolar. Da bude malo jasnije, u SAD 92% velikih kompanija ima nezavisne odbore, a u Japanu samo 3%, što je očigledno uobičajeno jer Canon, Toyota, Nintendo i Suzuki imaju iste probleme u sistemu kontrole upravljanja, i nijedan direktor nije nezavisan. Zanimljivo, Sony ima 15 nezavisnih direktora, lepo uredjene upravne odbore … i samo 2 direktora koji su nalik ovima iz Olija i navedenih kompanija.
A konkretno, u Olimpusu su samo tri direktora nezavisna od njih 14, i nijedan nije iz branše sa iskustvom kada su u pitanju kamere ili elektronika. (a jedan je čak doktor … hirurg, ortoped … šta li)
Ni jedan čak nije upućen u tajne menadžmenta. Poznato? Da, kod nas … ali u Japanu … da ne veruješ.
Generalno, kompanije (nezavisno od veličine) mogu da rade šta im je volja, sve dok ih neko ozbiljno ne pogleda iz ovog ili onog razloga. Ovaj put je uzrok otpušteni CEO Michael Woodford, koji je celu priču pustio u javnost, posle čega su usledili naslovi po novinama, pa i FBI istraga. Koliko je vlada Japana spremna da iz korena menja Zakon i ovakav način poslovanja, tj upravljanja … nisam siguran, barem ne po jačini reakcije koju imam prilike da pročitam.

Trenutni rezultat cele priče jeste veliki pad vrednosti akcija na berzi, i to celih 56% … što uopšte nije naivna stvar.

AF-S DX Micro Nikkor 40mm f/2.8G

Možda mi je nešto promaklo, ali ako nije … onda je ovo svakako najnormalnija vest iz sveta foto opreme koju sam čuo ove godine.
Vest kojoj će se najviše obradovati napredni amateri, vlasnici Nikona d3100, d5100 … modela koji u sebi nemaju AF motor, jer će ovaj novi AF-S DX Micro Nikkor 40mm f/2.8G postati jedno sasvim pristojno i univerzalno rešenje za njih, iz više razloga.
Prajm staklo + 40mm + f2,8 + Makro … i to sve za 280 dolara.

Uvećanje 1:1 , sa minimalnom fokusnom distancom od 16 cm, ga čini pravim makro objektivom.

Meni se čini da Nikon u ovom trenutku ipak ima više sluha za amatere, napredne amatere i one koji bi da imaju koliko toliko pristojan objektiv u ovom segmentu, za relativno male pare …. nego što to ima Canon.
Nikon je skoro izbacio i AF-S Nikkor 50mm f/1.8G po takodje primamljivoj ceni od 220 dolara, tako da se uz već poznati Nikon AF-S Nikkor 35mm 1:1.8G DX pravi jedna zaista lepa paleta prajmova po zaista pristupačnim cenama.

Danas, kada je jako teško napraviti pogrešan korak prilikom kupovine dSLR aparata, ponuda sastavljena od ovakve palete objektiva, može biti presudna za bolji položaj na tržištu.

Canon ima dve decenije stari 35mm f2 po ceni od 285 evra, i zaista fantastični plastik fantastik 50f 1,8 … ali to je sasvim nedovoljno da me odvrati od gledanja preko plota … u Nikon dvorište.

Sigma SD1 – Flagship, bog te mazo!!!

Sigma odavno nema konkurenciju, kada je u pitanju grudvanje sa cenama proizvoda koji su u najavi ili su tek izašli.
Ovaj put su višestruko prevazišli i sebe, pa ne verujem čak ni da bi prodavac tepiha u Tunisu, koji se u foto tehniku razume kao i ja u pecanje, uspeo da odvali početnu cenu od $9.700 dolara za najnoviji, kako to oni imaju običaj da kažu … Flagship camera … Sigma SD1.

Meni je čak potpuno suludo da ulazim u neko šire prenošenje osnovnih informacija o ovom proizvodu, jer mislim da je apsolutno suludo ponuditi aparat sa APS-C senzorom, čak i po duplo manjoj ceni od početne, ili one koja se kao korigovana pojavila dan posle. (cca $8000 sa kit objektivom).

Era digitalne fotografije je mnogima pružila mogućnost da prilično bezbolno urone u svet fotografije, ali mislim da je u poslednje vreme nekoliko kompanija to namirisalo kao zgodan način da se otmu pare na konto nekih ljudskih osobina.

Da budem jasniji, fuji X100 takodje smatram preterano skupim … ali dobro, to je sada neki trend, moda šta li … i kao što rekoše iskusniji: Gde su ovce, tu je i šišanje.

Uglavnom, mišljenja sam da je Sigma ovakvim nastupom uspela čak i najveće ovce u svom stadu da otera kao kupce … jer ko će sada kupiti aparat o kome vasceli internet bruji danima … sramota bre da te vide

Flagship, bog te mazo!!!

Ptice grabljivice – izložba fotografija

Povodom obeležavanja Dana evropskih parkova, od utorka 24.5.2011. godine pa narednih 15 dana u prostorijama Turističke organizacije Srbije, Čika Ljubina 8, I sprat imaćete prilike da posetite VII Međunarodnu izložbu fotografija pod nazivom: Ptice grabljivice – Birds of prey

Ako odete, možete videti i moju fotkicu koja je našla svoje mesto kako na izložbi tako i u katalogu.