You are currently browsing the fotopedija category.
Canon vlasnici
Cene prednosti posedovanja sistema koji je lider u tehnologiji, sa širokim izborom aparata, objektiva i dodatne opreme prilagođenje kako za amatere tako i za profesionalce.
Preći će na Nikon.
Nikon vlasnici
Cene prednosti posedovanja sistema koji je lider u tehnologiji, sa širokim izborom aparata, objektiva i dodatne opreme prilgođenje kako za amatere tako i za profesionalce.
Preći će na Canon.
Sony vlasnici
Veruju da je Sony lider u inovacijama potrošačke elektronike i video tehnologije, lider u proizvodnji senzora i čipova, veruju u svoj aparat koji ima ugrađenu stablizaciju … kao i da Zeiss stakla predstavljaju jedinstvenu sinergiju dizajna i kvaliteta od izuzetne vrednosti, a sve to zato što tako piše u propratnoj literaturi.
Takođe veruju u astrologiju, NLO i uskršnjeg zeku.
Pentax vlasnici
Vrsta koja će kupiti dSLR od $ 1500, kako bi na njih nakačili stakla stara više od decenije, kupljena na buvljaku za $ 75. Nikada nisu čuli za Spotmatic, Pentax LX ili Takumar, misle da izgledaju cool i sportski sa onim svojim obojenim aparatima.
Ubedjeni su da se ljudi smeju sa njima, a ne njima.
Olympus vlasnici
Vrsta koja kupuje Severno-korejsko pivo, peruanski veš i francuske automobile, ne zato što to oni zaista žele, nego zato što niko drugi to neće. Kada iz ljudi pitaju zašto su baš izabrali Olympus, odgovor je da fotografije napravljene sa Oly opremom imaju DUŠU.
Oni nemaju prijatelje.
Leica vlasnici
Znaju da nijedan fotoaparat osim Hasselblad-a ne dobija toliko poštovanje kao što je Leica. Oslobođeni pritiska, ovakvo demonstriranje snage budi nagon za upoznavanjem razlika između Elmar, Elmarit, Summitar, Summicron, i Summilux-a.
Smrdljivo su bogati i žive u podrumu svoje majke.
Originalni tekst je preuzet i slobodno preveden sa bloga koji piše Gordon Lewis
AF – auto focus, najstandardnija oznaka na Minoltinim objektivima. Predstavlja oznaku za objektive koji ne samo da imaju autofokusne mogucnosti, vec odgovaraju za sva digitalna tela iz ove dve kuce do dana danasnjeg. Pojedini Third party proizvodjaci ne mogu se time pohvaliti jer odredjeni stari primerci/modeli ne rade sa novijim digitalnim telima, ali sa AF oznakom kod Minolte sve stima u tom smislu. U prevodu, ako imate Minoltu ili Sony, iskljucivo objektive sa ovom oznakom mozete pazariti, sve drugo (MC, Roccor) otpada.
RS – re-styled. Otprilike do 1990 godine Minolta je proizvela najveci deo svoje game, dok je posle toga pribegla restilizaciji tih objektiva koji su ovakvom nomenklaturom, sada postali öriginali”. RS oznaka predstavlja restilizovanu verziju nekog vec ranije dizajniranog i proizvodjenog objektiva. Kod drugih proizvodjaca ekvivalent ovom nacinu sirenja proizvodnog asortimana uglavnom pojednostavljeno se markira sa rimskim oznakama (II, III, a mozda vec neko ima i IV, nisam siguran). Razlikuju se medjusobno po nacinu oznacavanja i uglavnom po zastitnoj gumi na fokusnom prstenu koja je sa nesto sirim risevima kod RS verzija. Bitna oznaka, dosta bitna.
G – oznaka nastala od reci Gold. Najbolje sto Minolta a da nas i Sony, mogu. Izuzetno skupi objektivi, bez izuzetka su za FF tela. Oznaka sublimira u sebi sve one tehnologije izrade stakala koje ostali proizvodjaci deklarisu zasebno, a to su internal focus, ASP, AD, FH (focus hold) itd. Jednom recju, bukvalno najbolje sto su umeli, sve u jednom. Izuzetno vazna oznaka, samo je bitno imate li novaca za nju. Iako rizikujem da nisam objektivan, verujem da je primetno vise truda ulozeno u G oznaku nego u L oznaku kod Canona.
Iako Minolta nije gravirala zlatno G na objektive, Sony je to poceo da radi.
D – oznaka na objektivima koja nam govori da je takav objektiv opremljen mogucnoscu saradnje u ocenjivanju udaljenosti prilikom merenja svetla, odnosno da dosta tesno saradjuje u tom procesu. Koristeci se tehnologijom ADI (Advanced Distance Integration) daje bolje rezultate prilikom merenja distance od objektiva bez ove oznake. Lako se prepoznaje prema broju kontakata na zadnjem panelu. Ima ih 8 naspram standardnih 5. Ne pise uvek D na samom objektivu ali broj kontakata ce resiti misteriju. Vrlo vazan detalj koji nema nikakve veze sa Digital, sa cime ga netacno ali neretko povezuju.
DT – Digital Technology. Ukoliko nameravate da se uhvatite u kostac sa Alfom 900 ili 850, nemojte ni pomisljati na objektive koji imaju ovu oznaku. Namenjeni su iskljucivo krop telima. Mogu se montirati na FF tela ali dajju velika izoblicenja koje je, bar meni, nemoguce kompenzovati u postprodukciji, a pride ne pruzaju prave vrednosti dimenzija fotografije vec njegov krop ekvivalent. Nista nisu bolji od objektiva predvidjenih za FF tela, pogotovu ne od G klase. Imati u vidu ovu oznaku prilikom eventualnog odlucivanja za kupovinu FF tela sa Sony potpisom jer iako vecina Third party proizvodjaca nudi i za Sony skoro sve sto i za Nikon/Canon, i dalje ostaje problem dobavljivosti kod nas, ali i samog relativno uskog asortimana iz Sony game pa se moze desiti da je nabavka objektiva za FF telo koji pokriva odredjeni raspon ne samo skupa, vec i izuzetno teska, a oslonili smo se na postojanje DT objektiva koji pokriva taj raspon.
xi– relativno neuspesan eksperiment sa razdvojenim motorima za fokus i zum koje kontrolise samo telo. Pojedini objektivi su poznati i kao “zderaci baterija” iako ja licno nisam to primetio (imam dva objektiva sa ovom oznakom), ali ono sto sam ja primetio je da se malo teze snalazim sa principima upotrebljavanja zuma (pritisak na prsten za zum, pritisak i za zaustavljanje zuma). OZnaka je…hmm, uglavnom nije bas za izbegavanje ali nikako ne treba poverovati da je to oznaka za uspesnost. Pre bi bilo – naprotiv.
HS – Minolta Stands for “high speed”.
SSM – Stands for Supersonic-wave Motor. Jos jedan eksperiment sa ugradnjom brzog i tihog motora uglavnom u svoje top-modele objektiva, pogadjate, sa oznakom G.
Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu
AD Anomalous Dispersion – Prvo pa musko…ni sam nisam siguran da bih umeo da nadjem realnu upotrebnu vrednost ove opcije implementirane u objektive. U sustini, ova oznaka markira stakla koja su posebno obradjena i napravljena tako da je sposobna da obezbedi veliki opseg rasipajucih odnosa za specificne zone talasnih duzina svetla. Otprilike mogu da pojmim da se po fiksnom prelamanju na ovim staklima obezbedjeno da u odredjenim svetlosnim uslovima i pod specificnim uglovima padanja svetla na socivo, zahvaljujuci konstrukciji moguce dobiti one odnose u rasturu svetla kod padanja na ogledalo, da bas ti odnosi pruzaju odredjen kvalitet fotografije. U sustini, to je i jedna od ideja samih filtera, ali i celokupne bazicne optike zasnovane na rasturu i prelomu svetla. Sad, koliko je to upotrebljivo u praksi, zaista nemam pojma.
ASL Aspherical Lens elements – vec vidjena primena asfericnog tipa sociva koji svojom izradom do odredjenog nivoa kompenzuje izoblicenja, i posebno hromatske aberacije, uglavnom sprecavanjem da rasipanje svetla po prakticno dvodimenzionalnoj povrsini rezultira mesanjem nijansi na prelazu boja.
Di Digitally integrated Tamron ovu oznaku definise kao brend kojim oznacava sposobnost svojih objektiva da i na DSLR-u pruzi sve sto je film pruzao. Moguce? Tesko. Mozda je pribliznije ali to je samo jedan vid kompenzacije za ono sto se posle prolaska svetla kroz socivo desava u daljem procesu, u sustini bas onome sto i razlikuje DSLR od filma. O tome vec moze dosta da se prica, ali za ovu oznaku ja nisam siguran da bih odvojio novac sto ne znaci da sam ja u pravu.
Di II Digitally integrated Objektivi sa ovom oznakom prakticno su u svojoj punoj snazi primenjivi samo na tzv.krop telima. Puna velicina senzora nece doneti nista drugaciju sliku sa ovim objektivima u smislu fizickih dimenzija same fotografije. Dakle, kupovina ovakvog objektiva za FF telo je bacanje para, oznaka i sluzi tome da se novci ne bace.
HID High Index Dispersion – jos jedan od nacina da Tamron smanji uticaj CA na svojim objektivima. Kao i ostale oznake sa ovim zadatkom, i ovu tehnologiju svakako valja imati implementiranu u svoj objektiv ako je moguce.
IF Internal Focus – vec kod drugih proizvodjaca objasnjeno lukavstvo da se pomeranjem internog fokusa zadnjim elementom u objektivu obezbedi fokusiranje bez menjanja fizickih dimenzija objektiva. Secate se vec onog sa izbijanjem oka u slikanju maskare 
LD Low Dispersion – greske koje se javljaju na maksimalno sirokom kraju, posebno po ivicama gde se i standardno ocekuje pad performansi kod vecine stakala, kao i u zoni maksimalnog uvecanja, ova oznaka treba da kompenzuje jer predstavlja tehnologiju kojom se redukuje koliko god je to moguce rasipanje svetlosti i ona pada tacno tamo gde treba. Ostatak posla je na senzoru, ali mu je posao bitno olaksan ovom svojevrsnom “trijazom” jos na ulazu. Oznaka koja zasigurno valja na objektivu
SP Super Performance oznaka kojom skraceno momci iz Tamrona kazu – to je to, najbolje sto umemo. Ovim objektivima pokusavaju da stanu na crtu OEM proizvodjacima u sustini.
USD UltraSonic Silent DriveUltrasonic Tiho&brzo fokusiranje, zahvaljujuci implementiranom iz opusa ovo-je-nas-best-shut adut.
VC Vibration Compensation – kao i kod ostalih proizvodjaca, verovatno najkorisnija oznaka koju objektiv moze imati. Kompenzacija onih malih, neprimetnih vibracija, opticka stabilizacija. Oznaka nepotrebna samo kod Sony-ja i Minolte
XR eXtra RefractiveHi Refraction jos jedna od verzija redukcije aberacija samo pristupom koji pociva na refleksiji (odbijanju) kao polaznom karakteristikom rasporedjivanja boja tacno na senzor bez bitnijeg medjusobnog mesanja po prelazima izmedju njih. Svakako korisna oznaka u slicnoj meri kao i prethodne koje pokusavaju da koriguju CA do nivoa na kome ne smeta ta pojava.
ZL Zoom Lock sprecava one nespretnosti u zumiranju zbog kojih bismo sigurno uvek krivili tehniku umesto same sebe…jer je prosto neverovatno za sta smo sve sposobni kad imamo aparat u ruci – a niko nas ne vidi
Tesko da bih ista doplatio za ovu opciju ali nije da se ne secam momenata kada mozda i bih….ne bas kao sto bih danas za jednu automatsku libelu dao dosta novaca, ali opet…eto.
Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu
AF-I : Internal auto-focus, ono o cemu smo vec pricali, motorce za odradjivanje mehanike autofokusiranja ugradjeno u sam objektiv. AF-D/G with auto-focus motor
AF-S : Nikonovo vidjenje ugradjenog ultrasonik motora radi tihog i brzog rada, sa naglaskom na tihi. Na modelima D40/40x/60 zivot je krajnje interesantan i iritantan ako objektiv nema ovu oznaku. U smislu neke realne upotrebljivosti u praksi, korisnici ovih entry-level tela (e da, entry-level otprilike oznacava nivo privikavanja na visi stepen fotografije, u nasem slucaju na DSLR za korisnike koji do tada nisu menjali objektive, kao i sve sto prati to u sirem smislu) zaista treba da se okrenu iskljucivo AF-S markiranim objektivima. Nije nemoguce bez njih ali prava radost autofokusa moze se osetiti samo sa uz ovako oznacen objektiv. Rucni fokus (manuelni) zahteva odredjna odricanja a rezultat je proizvod iskljucivo rukovaoca i to je prilicno dobitna kombinacija za napustanje DSLR sveta i pre pravog ulaska u njega….kod autofokusa je jedna od prednosti sto za svaki omasen fokus covek moze okriviti tehniku i time dobiti na vremenu…za raspravu sa samim sobom kad vec peti primerak po redu bude falican
ASP : Oznaka za tip stakla koje solidno koriguje greske boja na prelazima (ivicama) a narocito kod sirokougaonog podrucja u kome zbog vece “scene” koju upamti senzor bude primetnija pojava hromatskih aberacija. U praksi ovo jeste dobitak, posebno za one koji ne koriste RAW format za naknadnu obradu fotografije. Naravno, kao i kod svakog unapred predefinisanog procesa, korisnost nikako ne moze biti 100%-tna ali je uglavnom dovoljna da se u opstem primeru moze i tako posmatrati. Dakle, pomaze.
CRC : Close Range Correction – nesto sto me uvek cudilo da ne spada u redovne poslove stakala…u sustini, kod fotografisanja sa malih distanci nudi dosta (navodno, ovo ja realno ne mogu da potvrdim naspram vlastitog iskustva) bolji kvalitet slike, kao i izvesno sirenje fokusa, odnosno fokusne ravni u kojoj je fotografija kasnije najostrija. Ja se nisam bas nesto preterano odusevio ovom tehnologijom na jednom matorom 28mm prajmu svojevremeno ali uglavnom zato sto sam naprosto mislio da tako i treba da radi taj objektiv. Tek kad se uporedi, onda se vidi da li je nesto napredak ili ne. Najprakticnije se pokazuje na sirokom planu i u makro-sferi fotografisanja gde ovoj oznaci i lezi najveca upotrebna vrednost.
D (AF-D): oznaka zbog koje je moguce kriviti ponovo tehnologiju sto je fotografija podeksponira i slicno. Elektronska sposobnost merenja udaljenosti slikanog u odnosu na aparat i odredjivanje parametara fotografisanja u predefinisanim modovima. Za modove slikanja u kojima sami odredjujemo parametre i dalje je upotrebljiva za one koji nisu bas dovoljno vicni pa kao ja, umesto da iscupaju sebi kosu kad treca fotka zaredom ne bude dobra, prebace na automatski rezim fotografisanja pa onda iscitaju parametre koje je sam aparat odredio i onda krenu od njih ne bi li dospeli sami do bolje fotke…eto, izleteh se malo i o vlastitim malim tajnama U svakom slucaju, sigurno korisna stvar ali joj je upitna cena posmatrajuci to kao jedinu razliku izmedju stakala.
DC : Defocus-image Control omogucava fotografu da napravi umetnicku fotografiju i bez pretvaranje fotke u crno-belu… Naime, ova opcija omogucuje na objektivu kontrolu stepena sfernog odstupanja sto pojedine planove, narocito siroke, moze uciniti mnogo interesantnijim za gledanje. Svakako korisna opcija samo ponovo upitna vrednost kad je na drugom tasu novac, odnosno razlika u ceni u odnosu na priblizni ekvivalent bez ove opcije.
DX : Digital eXpanded stakla za tzv. krop tela. Delimicno upotrebljiva i za FF format ali samo ako ih covek vec ima ili ih dobija po izuzetnoj ceni.
ED : Extra-low Dispersion oznaka kojom proizvodjac tvrdi da je smanjio izoblicenja boje (hromatske aberacije, CA) boljim fokusiranjem odbijenog svetla ka senzoru aparata, i to pre svega smanjenjem disperzije svetla prilikom odbijanja (disperzija – rasipanje, rastur). Cesta oznaka, dosta zbunjujuca dok se ovakva definicija ne spozna. Uglavnom dosta korisna stvar ali posmatrano kroz lupu one fotografije u kojoj najpre dolazi do ovih izoblicenja koje ED objektivi smajnuju – siroki i makro plan. Korisna oznaka na objektivima uvek, samo joj je nivo korisnosti za pojasnjavanje.
G : (AF-G) oznaka idealna za ignorisanje, Nikkor se hvali time da nije stavio prsten za blendu na ovakve objektive. Vala, kao zutu traku kad nakacis coveku oko ruke….invalidan objektiv je dobio i oznaku. Ako neko zna prednost ove amputacije, neka se dopise slobodno ovde. Srecom, ovi objektivi ne kostaju nista vise zbog svoje sakatosti
IF : Internal Focus Ovu opciju smo vec pominjali, kao i njenu upotrebljivost u praksi, interna fokusna grupa se pomera cime omogucuje fokusiranje bez menjanja fizickih dimenzija objektiva. Prakticno se ne izvlaci objektiv i nema sanse da slucajno izbijete oko modelu kome slikate maskaru
N : Nano coating oznaka za stakla koja su zahvaljujuci posebnom premazu smanjila svoju refleksiju unutar samog sociva, sto omogucuje da uz primetno manje rasipanja sva odbijena svetlost padne na senzor sto doprinosi ne samo ostrini vec mozda i kolicini korisnih detalja. Ovo zadnje je vise teoretska pretpostavka jer uz uslov da objektiv uspe da “vidi” detalje, odnosno nijanse, on to na dovoljno velik senzor moze da zabelezi ali jasnoca ovih detalja zavisi i od refleksije i disperzije prilikom odbijanja kroz socivo na sam senzor. E tu dolazi do izrazaja N tehnologija u sustini. Svakako korisno poboljsanje performansi stakla ali iz ugla nekog mog iskustva, tesko merljiva prakticna vrednost ove tehnologije. Zapravo, kad je Nikon u pitanju, nisam siguran da bi se bez najsnaznijih perjanica ovog proizvodjaca moglo znacajnije uociti razlika izmedju objektiva nosilaca N oznake i njihovih ekvivalenata. Pretpostavljam da sa D80 pa cak i D200 ovo ne moze da se primeti, cisto sumnjam, ali to ne mora biti tacno, da bi se na moglo lako uociti i na modelima 5000 a narocito 3000.
SWM : Silent Wave Motor – Tiho, tise, najtise….pozitiv, komparativ i superlativ primenjeni na motor odgovorne za mehanizam autofokusa. Ova oznaka vuce ka superlativu u sustini…nemam licnih iskustava sa ovom tehnologijom pa ne umem da ocenim sam ucinaka u praksi, ali koliki god da je, ja tesko da mogu da nadjem opravdanje za neku iole znacajniju razliku u ceni. Ako oznaka vec postoji, kolateralna je korist, osim za spijunske poslove i poneki reporterski, nema potrebe obazirati se na nju.
VR : Vibration Reduction – bez sumnje najbitnija oznaka na objektivima ovog proizvodjaca. Razlika u ceni zasigurno postoji ali ne onoliko koliko je to u prvi mah moguce pomisliti. U praksi su objektivi sa oznakom VR dobili i druga poboljsanja pa je tesko izdvojiti za koji deo cene su odgovorna ta poboljsanja a za koji sam VR. Najupotrebljiviji VR postaje u zoni tele snimka kao i u uslovima ogranicenog svetla. Nezamenjiv modni detalj na objektivima profesionalaca iz reporterske branse
Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu
EF : Standardna oznaka na aktuelnim Canonovim objektivima, bez dodatka u vidu slova S upotrebljiva na svim telima, sto ce reci predstavlja objektive koji odgovaraju Full-format telima.
EF-S : E sa ovom oznakom objektivi su uslovno upotrebljivi, odnosno predvidjeni su samo za tzv. krop tela, odnosno tela ciju osnovu predstavlja APS-C senzor. U praksi je to prakticno jedina razlika medju objektivima po pitanju ovih dvaju oznaka, ali kod Canona ne sme da se stavlja objektiv sa oznakom EF-S na tela sa FF senzorom jer dolazi do unutrasnje havarije prilikom okidanja. Negde se neko ipak presao u konstrukciji obzirom da kod drugih proizvodjaca krop objektiv stavljen na FF telo samo daje rezultat jednak na oba tela, i nista vise. Kod Canona daje rezultat ekstremno skupog neznanja ili nerazmisljanja – novo telo uglavnom.
TS-E : Tilt-shift staklo koje ima zadatak da kontrolise dubinu polja koliko sam ja uspeo da razlucim ovu oznaku do sada. U praksi jos nisam siguran da sam bas shvatio zasto bi trebalo dati pare za ovaj dodatak, ali sam potpuno siguran da ovde ima ljudi koji su to mnogo bolje razumeli od mene. Nisam imao do sada iskustva sa ovom oznakom.
MP-E : Macro Photo Electronic. Stakla bez autofokusa, elektronskom kontrolom postizu povecanje slikanog objekta za potrebe makro fotografije. U praksi ovo moze mnogo da znaci onima koji su se posvetili ovom vidu fotografije, ali ja licno nisam bas kompetentan da pojasnim upotrebnu vrednost ove oznake.
L Lenses : Kada ne znas sta bi, a imas para, uzmes L objektiv. U slucaju da nemas dovoljno para, najjeftinija varijanta da dodjes do dobrog stakla je da skupljas pare pa onda malo kasnije ipak kupis L objektiv. Skuplja varijanta je da potrosis ono sto imas na non-L objektiv, a zatim to prodajes ispod cene, pravis maleni gubitak, pa trazis sam za sebe opravdanje kad iskrsne povoljnije neki L objektiv. To su dva puta, ili podjes jeftinijim protiv koga zvone svi alarmi u glavi kontrolisani centrom za racionalno, ili podjes onim skupljim na koje si naveden svime sto je kontrolisano centrom za racionalno. Posle kupljenog prvog L objektiva, ostali nisu jeftiniji vec su najcesce skuplji ali se daleko lakse kupuju nego prvi….uostalom, posle prvog najcesce pregore lampice za racionalno pa sve nekako krene svojim tokom. Da li je L objektiv pitanje prestiza? Naravno, samo ne treba pasti u zamku pa ga kupiti pre nego sto se dosegne odredjen nivo strucnosti u fotografisanju jer blam lose uradjene fotografije L objektivom je nesto sto se tesko da opisati. Mahom rezultira izlaskom na foto-berzu kada se nicim izazvano pojavi set opreme koji sadrzi i objektiv u sebi, daleko ispod cene. Samo da ode sto pre, da sto pre zaboravim blam i fotografiju uopste. Oni uporni se vade na fals primerak i to prolazi…kod onih koji jos ne znaju sta znaci L oznaka
Hmm, ovo bese svojevrstan omaz i onim forumasima koji imaju i jastucnice sa crvenim prstenom jer je sa njima lakse zaspati, ostriji su im snovi a i na kola bi stavili to slovo – samo da to ne nosi jedno sasvim drugo znacenje Uostalom, prepoznace se, jelte
IS : Image Stabilisation, opticka stabilizacija, kontrola uz pomoc plivajuceg elementa koji kompenzuje promene u ziznoj daljini nastale pomeranjem fotografa ili objekta. Izuzetno korizna stavka na daljinama vecim od ekv. 70mm, ispod toga nisam bas siguran u znacajniju upotrebnu vrednost, sem eventualno u slabijim svetlosnim uslovima.
USM : EOS princip pojednostavljenja koriscena aparata nije usamljen i deo je jedne sire price u koji definitivno spada i USM sistem autofokusnog mehanizma i pokretanja. Naime, za postizanje autofokusne funkcije, odgovoran je Ultrasonic Motor (USM) koji na bazi pjezoelektricnog efekta vrlo brzo i tiho autofokusira. Primenjena su dva tipa, prvi jeftiniji, mikro USM koji zamenjuje elektromagnetski AFD motor nudeci pritom pogodnosti brzine i tihog rada, i Ring USM koji osim vece brzine rada nudi i celovremensko koriscenje manulelnog fokusa bez ostecenja fokusnog mehanizma. U principu, obe varijante izuzetno pogoduju komforu rada iako im je upotrebljivost siroko, ali ne i sasvim rasirena. Primera radi, u zoni makro fotografije kod nepomicnog objekta, studijske fotografije iz foto-boxa, zatim i portretske fotorafije, pa cak i lanscape-a, sam autofokusni mehanizam ne mora biti presudna stvar. Obzirom da je je vec upotrebna vrednost autofokusa pod blagim znakom pitanja, tek je njegova brzina na ivici upotrebne vrednosti i moze mirne duse da stane na crtu ceni. Srecom, cene su odavno toliko sisle u zonu prihvatljivog, da je USM oznaka zapravo standard koji cak i ako nije skroz upotrebljiv, zapravo nije placen malte-ne nista preko realne cene objektiva. Recimo da se danas moze doziveti kao – gratis. Stoga, kod eventualne kupovine objektiva o kome ne znate bas mnogo, nemojte preceniti tu oznaku, ona ipak spada u standarde proizvodnje poodavno.
AFD : Sve ono sto je USM prevazisao i upisao u svoj CV kao prednost, za AFD je mana, bez obzira sto rade isti posao. Starija verzija, sporija u bucnija. Ako ga ima na objektivu u vidu oznake, proceniti da li ostala svojstva objektiva mogu da kompenzuju ovaj, sada vec jasno – nedostatak. Posebno uzeti u obzir cenu samog objetiva posmatranu kroz prizmu sporog autofokusnog sistema, a odmah zatim i sagledati koju smomu namenu u kolekciji pripremili.
DO : Diffractive Optics. Stigosmo i do zelenih prstenova….cim su zeleni, a ne crveni, to sugerise da im treba jos malo nijanse da “pocrvene” ali ih to ne sprecava da nose sa sobom neke druge prednosti. Ima nekih ovde koji se odusevljavaju dzepnim dimenzijama koje ostvaruju iste pa cak i bolje performanse od svoje sabrace sa standardnom tezinom i dimenzijama. Neki to vole – malo. OK, to itekako ima svojih prednosti, nema se sta reci. Koliko tako nesto ima smisla na nekim manjim ziznim daljinama, nisam siguran, ali su najizrazitiji predstavnici ove “vrste” nasli sebe na ziznim daljinama od 135 do 300mm. U sustini se kod proizvodnje ovog tipa objektiva ide na dobijanje maksimalnih rezultata tako sto se za vecu propusnu moc svetla koristi i veca povrsina stakala, odnosno ukupno upotrebljeno staklo definise i dosta vecu cenu izrade objektiva. Sad, da li je to bas tacno, odnosno, da li su to bas ti odnosi, nesto i nisam siguran ali ko me pa pita…u svakom slucaju, ja nisam siguran kolika je realna upotrbljivost, posebno u odnosu na cenu, objektiva sa ovom oznakom. Mozda neko ovde zna pa nek’me dopuni sa svojim razmisljanjem.
Autor teksta : Lancia88
Originalni tekst i diskusija na temu oznaka na objektivima, na PCfoto.biz forumu
