Olympus – početak kraja?
Priča počinje 2008. kada je Olympus za sumu 2 milijarde dolara pazario kompaniju u Velikoj Britaniji, što i nije toliko sporno, koliko činjenica da su za konsultantske usluge (New York-based AXES America LLC i Cayman Island-based AXAM Investment Ltd. ) isplatili vise od 1/3 vrednosti firme koju kupuju.
Da bude jasnije, vrednost takvih usluga obično ne prelazi 2-5% … ali je u ovom slucaju dostiglo fantasticnih 36%, tj. 687miliona dolara.
Da skandal bude veći, izašla je na videlo i kupovina jos tri kompanije u Japanu za sumu od 773 miliona dolara, kojima je neposredno posle kupovine pala vrednost za celih 76%, i koje čak nisu ni u približnoj sličnosti sa osnovnom delatnošću Olimpusa.
Jedna se bavi mikrotalasnim pecnicama, druga reciklazom medicinskog otpada a treca je kozmeticka kompanija, koje sve zajedno zaposljavaju 120 ljudi.
Dakle, očigledan primer ispumpavanja para iz kompanije koja se još nije oporavila ni od 1,5 milijardi dolara manjka u poslovanju iz 2009.
Ovaj događaj na površinu izbacuje još nešto, a to je sistem funkcionisanja velikih korporacija u Japanu. Problem zapravo leži u direktorima, upravnim odborima, njihovom izboru i nezavisnosti, pa i transparentnosti kada je u pitanju rukovanje finansijama, dostavljanje izveštaja i kontrola. Zapravo, akcionar nema pojma šta se u kompaniji konkretno dešava, što je mnogima očigledno prihvatljivo sve dok im kaplje poneki dolar. Da bude malo jasnije, u SAD 92% velikih kompanija ima nezavisne odbore, a u Japanu samo 3%, što je očigledno uobičajeno jer Canon, Toyota, Nintendo i Suzuki imaju iste probleme u sistemu kontrole upravljanja, i nijedan direktor nije nezavisan. Zanimljivo, Sony ima 15 nezavisnih direktora, lepo uredjene upravne odbore … i samo 2 direktora koji su nalik ovima iz Olija i navedenih kompanija.
A konkretno, u Olimpusu su samo tri direktora nezavisna od njih 14, i nijedan nije iz branše sa iskustvom kada su u pitanju kamere ili elektronika. (a jedan je čak doktor … hirurg, ortoped … šta li)
Ni jedan čak nije upućen u tajne menadžmenta. Poznato? Da, kod nas … ali u Japanu … da ne veruješ.
Generalno, kompanije (nezavisno od veličine) mogu da rade šta im je volja, sve dok ih neko ozbiljno ne pogleda iz ovog ili onog razloga. Ovaj put je uzrok otpušteni CEO Michael Woodford, koji je celu priču pustio u javnost, posle čega su usledili naslovi po novinama, pa i FBI istraga. Koliko je vlada Japana spremna da iz korena menja Zakon i ovakav način poslovanja, tj upravljanja … nisam siguran, barem ne po jačini reakcije koju imam prilike da pročitam.
Trenutni rezultat cele priče jeste veliki pad vrednosti akcija na berzi, i to celih 56% … što uopšte nije naivna stvar.
Tags: Olympus
sjajan text, odlicno Hvala